Logor 2018 dan deveti prvi dio
(Sinoć smo otfeštali siguran povratak naših kurira uz impozantnu brojku nas koji smo na logoru!
101
Vikendon nas inače ima više, na svakome je logoru tako, a ove smo se dobro pojačali. J
Večera je bila u američkome stilu, hamburberi, u lepinji sa sezamon, sa siron i raznin dodacima. I kolona za repete bila je poduža! Al svi su dobili! Neki doduše u kruv, al repeta je bilo dovoljno.
Da bi večer završila u američkome điru pobrinija se naši Alen i naša Domzi, organizirali su projekciju filma Skauti protiv zombija. Neke su scene cenzurirali ali su svi guštali.
Nakon filma, mališi su išli na spavanje a veliki na Horor show.
A u logoru je bila magla potpuna, vlaga, oblak... Ništa nije bilo od gledanja pomrčine mjeseca...
Poletarci su bez problema otišli na spavanje,, ništa ih nije omelo gledanje horora. Ma diš veći horor od istinitih priča koje su brđani pričali... J )
8 00 Ustajanje
Danas smo ih pustili malo duže spavat, jer su sinoć malo kasnije legli, a i još je magluština. Mokro je i baš za čizme. Blažene moje Axiax plave. To su one šta smo svi imali, tzv Miki čizmice, visoke sa krznon unutra. Ja moje kupila 1979-e godine kad san bila kod mojih u Beogradu. Od tada mi se noga malo udebelila pa san ih malo ošišala i sad su srednje visine, al meni taman. Krzno se odavno raspalo al ova guma drži. Kad je ladno, obujen duple bičve i bude skroz dobro. Za logor dušu dalo.
8 25 U logor ulaze gospodin i gospođa, uljudno pozdrave, predstave se i kaže da traže Roka Omrčena. Dina dovede Roka, a gospođa kaže da je ona sestra njegovog dida. Roku osmjeh oko lica, sidnu u trpezariju i bace ćakulu. Najzanimljivije je šta su zapravo i ona i on bila u izviđačima i to je bila izviđačka ljubav. Proveli su zajedno neko vrime, a onda je Roko mora na svoje zadatke a familja nas je pozdravila i otišla.
9 25 Stiže Stella, ja mislila da će mi ispričat kako je bilo na samoći, a njoj triba flaster!
Al dobro, ispričat će mi ipak...
Kad san došla bila san užasno pristrašena i okrićala san se na svaki šum. Tako je bilo prva dva sata. I bilo mi je prestrašno. I shavtila san da je ovo test. Šutnja, naučiš cijenit svoj glas, glad, naučiš cijenit hranu, samoća, naučiš cijenit ljude oko sebe. Nakon toga san napravila zaklon i opustila se. Išla san spavat i odmorila nekih sat vrimena. Kad san se probudila, čula san pticu koja je zvučala ka divlja svinja, i priplašila san se. I pola sata san samo gledala u to misto i bojala san se da će neko iskočit. Onda sasn se tila vratit, oko podne. Ali san rekla, neću, tvrdoglava san, prošla san sve ovo. Uzela san knjigu i čitala. Kad je počela kiša i grmljavina, bojala san se da će udrit grom. Nisan se mogla maknit, jer je puno padalo, šćućurila san se ispod stabla, zaklon nije bija dobro napravljen, jer ga nisan dobro nakosila i samo san se pokrila šatorskin krilon. Čuvala san sat jer mi je on jedini bija važan. I papirič koji san tribala sakrit! Bojala san se da će smočit. A tribala san ga sakrit. Prvo san ga mislila sakrit u patiku, u jedna đepić di je bilo ka malo puknuto, ali kako je bilo mokro, odustala san. Sakrila san ga u flaster ispod gaća, na potkoljenici. Oko četri se smanjila kiša, pa san zamotala karimat u šatorsko i uputila se put logora. Trebalo mi je skoro dva sata hoda jer san se bacala u grmlje na svaki zvuk auta. Inače triba manje od sat. U jednoj od tih mojih bacanja, izgubila san sikiru. AL me više i nije bilo strah jer san bila u civilizaciji. Oko šest san prišla priko brane, stalno u panici da me neko ne vidi. Osvrtala san se na svaki sumljivi zvuk. Kad san se približila logoru, sakrila san se u šumu i čekala himnu. Prsti su mi bili ozebli, smežurani i ledeni. Cila san bila mokra iako san imala kabanicu. Čekala san da dođe moje vrime za uć i kad san čula svoje ime tila san potrčat i zagrlit moje Vile. Na kraju san ušla polako jer nisan imala snage za trčanje. A bila san i smrznuta. A bila san toliko sretna šta vidim sve moje prijatelje jer nije lako bit 12 sati sam. Svi su govorili da ako nisi spremna, nemoj ić, al zapravo nikad nisi spreman za takvo iskustvo. Svi su bili veseli kad san stigla, a osin pljeska, dobila san i čokoladu i pjesmu Sretan ti rođendan. Sretna san šta san izdržala i svima san dokazala da griješe kad su mislili da ja to ne mogu. Rođendan u samoći i nije tako loše iskustvo! J
9 50 Evo Pave na kontroli. Sinoć je sta na brokvu ali je bija obuven pa nije strašno. Doduše, danas je Kosor pregleda terne i brokvu nismo našli nego jednu malu jelu koja je otpilana i grane na kratko odrizane. Iz debla vire ka šiljci. Moguće da je i na to ugazija, svejedno šta je, rana je. Sinoć su ga doktorice prigledale i zavile ja spavala. Sad ću ja bacit oko vidit stanje. Baš me zanima. J
9 59 Domzi je okupila ekipu: Toni, Karlo, Laura, Vigo i Lucia spremaju se za polaganje zavjeta.
Svojom čašću se zavjetujem...
Kako to moćno zvuči?! A tako počinje tekst Zavjeta. Večeras će položiti isti i postati pravi izviđači. Zapravo već jesu, jer su svi super, ali večeras će dat Časnu riječ...
10 08 Vici moran premotat prst. Mrvicu je nabija kažiprst na ruci, naravno, nakon scoutballa. Očekivala san puno više ozljeda ali dobro je prošlo.
Eeee, ninsa opisala najjači gol u povijesti vodenog scoutballa od kad ga ja pratin. Dakle, svi igrači stoje kraj svoje branke, pet s jedne, pet s druge. Balun je u sredini. I to nije okrugli balun nego nešto priručno. Nr, ovde je kabanica bila omotana selotepon. Na sučev zvižduk krene po jedan iz svakoga tima i prvi koji uzme balun, njegov je. Mora samo pazit da mu ovi drugi ne oduzme maramu. Kako je bilo blato a marame se čuvaju, ekipe su imale konope za čvorove na bokovima. I... Oglasi se znak, krene jedan s donje strane i krene Sergio sa ove, bliže di san ja stala. Zaleti se, baci na pod klizeći, u letu tj tom klizanju pokupi balun, nastavi klizat na leđima do gola i... Privari golmana i zabije gol!!! Nevjerovatan potez, al ono, zapravo!!! I suparnička ekipa je bila oduševljena tako da su mu svi čestitali...
10 13 Lovre traži Pavu, a ja njega pokušsavan razlikovat od ostalih Lovra. Ovo je Ivančević, a na logoru ih ima sest ili sedan. Smijemo se svaki put jer ja veze neman koji je ko...
10 21 SUNCE!!!!
10 22 Drugi let vamo, viče Lara!!! Hrpa poleta dotrči... Mora in pregledat uvjete, vidit jesu li svi spremni i mogu li dobit značkicu!
11 08 Dino Tomaša, Luka Fidler, Lovre Marković, Adrian Bojić i Bruno E. Zagorec, spremaju se za malu samoću. Njihova traje samo četri sata i neće ić predaleko.
11 10 Umela me Mia Fidler. Ima po ure da doljee sa raznoraznin pitanjima i odgovorima, skuplja točkice za List. Štreberica, zna sve, uopće ne znan zašto dolazi kad stvarno zna sve. J A nije da mi je miljenica, uopće ne... Hahhaaaaa...
Još jedna moja pomagačica koja je rješla let je uz mene, traži po zdravstvenim kartonima neke podatke. Lako meni ovde radit kad iman uvik nekoga za te poslove. A ko je najčešće tu? Maša, tj Jana! J
11 13 Po krugu nema cike, vriske ni baluna, svi su u grupicama i rješavaju točkice. Tj. svaki je dobija popis uvjeta, i kroz godinu skuplja točkice. Ovde doda samo ako mu fali koja šta može dobit na logoru.
11 31 Zita me došla pitat iman li šta slatko jer da bi ona odnila svojin prijateljicama iz Vila. Zanimljiva ideja, a kako statkoga iman onda san joj dala. J
11 46 Luna, Laura i Zita su kod mene, Luna je došla previt prst. Jutros je bila na straži sa Ziton i opekla se malo na vatru. Jutros smo ga već zamotali ali joj se gornji zaštitni sloj flastera malo diga. Popravili smo stvar.J
12 01 Prošetala san po krugu i podilila slatkiša šta su donili roditelji naših klinaca. Bilo je svega, i keksa i bonbona. Bome, vrlo skromno je ostalo... J
14 10 Dvi ure nisan stigla prič računalu jer san ispitivala i učila ekipu velikih prvu pomoć. Prvo san pristala na dvoje, pa je doša još jedan pa još dvi, pa su došli mali, pa više nisan znala ko je već odgovara a ko je tek doša. Jedino smo imali jednu živu demonstraciju, doša je Vigo sa ranon od žulja koja ga je danas počela bolit, pa smo je sanirali. J
14 12 Iden obidvat, ručak je po mome guštu: pašta fažol!!!
Pozdravljan!!!