Logor 2018 dan šesti drugi dio
Kreirano: Četvrtak, 26 Srpanj 2018
Napisao/la Lada
Srida posli obida
23 34 I ova je ura, u sridu iza obida. Ali je ova ura preprekasna za mene. Ima naravno razlog šta san još budna. Lipi. Kako su svi vodnici otišli na bivak, sa klincima smo ostale Luce i ja. I brđani. Ali uglavnom se od mene dio poleta nije odvaja. Provala san se maknit, provala san bit ka fol ljuta, al su mi se samo rugali. I rekli su da uopće nisan strašna. Pa naravno da nisan. Pitajte moju Milvu jel me se bojala? Skoro da me se boji i sad, jel tako Vlatka? To su moje pčelice i planinke, a Vlatka je mama Luki Grassiju.
Kad smo se konačno rješili velikih, mi mali smo prvo odmorili. Natirala san ih u šatore da leže, da se ispruže i da provaju zaspat. Naravno da ni s od spavanja nije bilo smo se Luce i ja malo odmorile. Obećala san in da će moć duže bit budni i da će moć ujutro duže spavat. I da će bit na straži. I svašta.
Kad su se odmorili dobili su zadatak, sa Tinon i Serđon su popravljali kapiju. Hm, sad se vi pitate ko su oni? Tin je Denin i Mirelin sin, a Seđo Vanjin brat, naša dva mladca koji zbog studentskih i radnih obaveza nisu s nama skroz. Kapija je popravljena, novi zadatak. Luce s njima bira grane za kobase, oni vade nožiće i oštre štapove. Niko se nije ni poriza, ni udrija ni ozljedija! Štapovi su gotovi ali.. Nema kobasa!!! Greška u proračunu. Kako smo nešto minjali u rapsoredu, Zviri i Vile su uzele više spize pa mali ostali bez večere. A je, moš mislit... Ane i Marijana peku palačinke!!! Kad je došlo vrime o večere svak je moga uzest koliko je tija! Ja san ubila dvi, jednu sa marmeladon i jednu sa nutelon. Uz palačinke bilo je i jogurta i čaja. Ja san uzela jogurt. Dok mi je Kosor naliva u čašu, proša je mali Petar. Po repete. Al treći put! I Bojić ih je smaza solidno. E da,... Sitila san se. Bojić danima jede iz neke manje metalne zdjelice. Ja ga nisan skužila do jučer. I pitan ga, a on kaže da mu je to mama dala i da nema ništa drugo. Ja naravno zavarin od smija, jer iako mamu ne znan, znala san mu oca. I sigurna san da je ona sto puta pakirala i raspakiravala rusake, i da sigurno i sinu svome u rusak stavila pijat. Ma nema, kaže on. Nije prošlo po ure, evo ga nazad. Ponosno pokazuje normalni veliki tanjur. I smije se i kaže, „Je bila si u pravu“.
Popodne smo popunili igrama, pletenjem pletenica, izradon čvorova a ja san se išla i oprat. Prvi put od kad smo došli. Smijali su mi se ali.... Nisan stigla. Dva puta san se bila uputila, ali je nešto uletilo. Onda san zaključila da ionako ne radin ništa, nisan se oznojila, nisan se usmrdila, minjala san redovito bičve, mudante i majice i nisan se čula. Baren se niko nije usudija mi reć.
Kad san izašla onako friško oprana i dok san išla do livade za sušit kosu, prilaze mi Bruno i Dude: „Lado, znaš, mi smo pripremili program za večeras, mi čemo ga vodit, jel može?“ Ma da jel može?! Naravno!!!
Večeru san već spomenila, vrime proletilo, došla logorska. Malo su se mučili sa paljenjen, ali je uletija Kosor i spasija stvar. I izađen ja, zahvalin šta su se okupili, pohvalin da su divni i da su odlični i da san ponosna na njih te da mi je posebno zadovoljstvo najavit voditelje večeri njima u čast: Marina i Bruna. Uz veliki pljesak, njih dvojica preuzimaju glavnu rič i ne daju se smest skoro dvi ure! Red pisme, red smija, red viceva, red zagonetki, red pantomime, red skečeva!!! Neopisivo!!! Toliko su se dobro zabavljali, toliko su uživali, da ih je bija gušt gledatKa desert smo ponudili pola kutije kolača koje je poslala Janova tetka. Druga polovica je sa velikima jer je ta tetka zapravo Terziću mama. Fala!!!
Kosor je za kraj odsvira dvi tri, a najviše in se svidila Ulična svjetiljka iako je ne znaju. Al do kraja logora će je sigurno znat.
Aaaa, skoro san zaboravila. Skeč večeri: Hoda izviđač po logoru i za noge mu se bace dvojica koji glume krpelje. Ne puštaju ga dok ne izleti... SuperLada koja jednome kaže mrš, drugome mrš i rješi stvar!!! Cenila sna od smija, oduševili su me!!!
Kad je došlo vrime za povečerje poletima, poslali smo ranjene Zviri na spavanje a poletima malo produžili. Zviri nisu ni časkom časile, otišli i zaspalai valjda u roku odma. A poleti? Luce je dogovorila sa onima koji su tili ostat na straži do jedan (?!) da ostanu, a ostali su se povukli. Dakle, vaša mala dica, stražare u mračnoj šumi, bez misečine, samo uz malu vatru i uz lampadine u žepu! Aj dobro, uz njih su i Luce i Toma, a i poleta je devet, al to smo mogli i prišutit, zar ne? Nisu sami, nisu ni po dvoje, podilii su se u dvi grupe od pet i od šest članova i napravili raspored obilaska logora. Niko od odraslih ništa nije pomaga, sami su sve dogovorili. Genijalni su!!! A uz put, da van odan o čemu pričaju upravo sad, dok side oko logorske? A sad je ponoć prošla! Pričaju kako se obranit od napada divlje svinje,, zmije i medvida!!! Majke mi ako bi aj išla leć u šator nakon takvih priča!!! Slušan i dalje... Evo sad je i vuk u điru!!! Ajme!!! Ništa se ne minja u njihovin malin glavama, sigurni su u svojoj maloj grupi i ponose se time!!!
Al da in falite, falite. Uspila san povatat poruke od dvojice. Marin Dude pozdravlja i javlja da ima nešto za Miju, Ivan Matijević pozdravlja mamu, tatu i ostalu obitelj, a genijalno mi je bilo kad san čula da mu fale njegovi ali i njegov krevet jer je ovaj neudoban.
0 23 Oni se oko vatre smiju, čujen Bruna kako komentira Ovo je predobro. I Luka dodaje „Je, je moraš“. Neman pojma šta je u pitanju, već mi se oči same sklapaju, ne mogu više, časna izviđačka...
Dodatak:
Lovre Marković: Pozdravljam seku Ivanu i proša san šutnju i glad!
Luka Fidler: Pozdravljam mamu i tatu i poručujem da idem na samoću.
Bruno E. Zagorac: Pozdravljam mamu i tatu i baku i sretan sam šta moja sestra nije tu jer je na bivku.
Jan Čurin: Pozdravljam mamu, tatu, brata i Čarlija.
Roko Omrčen: Pozdravljam mamu i tatu, i baku i didu.
Lucija Tudor: Pozdravljam mamu i tatu i svog psa Pepu, o i da, Lovre oš se igrat ponovno s nožen?
Darian Vrljac: Pozdravljan mamu i tatu i brata i baku i želim reći da prelazim u Zviri.
Jana Jakšić: Pozdravljam mamu, tatu, sestru...
23 34 I ova je ura, u sridu iza obida. Ali je ova ura preprekasna za mene. Ima naravno razlog šta san još budna. Lipi. Kako su svi vodnici otišli na bivak, sa klincima smo ostale Luce i ja. I brđani. Ali uglavnom se od mene dio poleta nije odvaja. Provala san se maknit, provala san bit ka fol ljuta, al su mi se samo rugali. I rekli su da uopće nisan strašna. Pa naravno da nisan. Pitajte moju Milvu jel me se bojala? Skoro da me se boji i sad, jel tako Vlatka? To su moje pčelice i planinke, a Vlatka je mama Luki Grassiju.
Kad smo se konačno rješili velikih, mi mali smo prvo odmorili. Natirala san ih u šatore da leže, da se ispruže i da provaju zaspat. Naravno da ni s od spavanja nije bilo smo se Luce i ja malo odmorile. Obećala san in da će moć duže bit budni i da će moć ujutro duže spavat. I da će bit na straži. I svašta.
Kad su se odmorili dobili su zadatak, sa Tinon i Serđon su popravljali kapiju. Hm, sad se vi pitate ko su oni? Tin je Denin i Mirelin sin, a Seđo Vanjin brat, naša dva mladca koji zbog studentskih i radnih obaveza nisu s nama skroz. Kapija je popravljena, novi zadatak. Luce s njima bira grane za kobase, oni vade nožiće i oštre štapove. Niko se nije ni poriza, ni udrija ni ozljedija! Štapovi su gotovi ali.. Nema kobasa!!! Greška u proračunu. Kako smo nešto minjali u rapsoredu, Zviri i Vile su uzele više spize pa mali ostali bez večere. A je, moš mislit... Ane i Marijana peku palačinke!!! Kad je došlo vrime o večere svak je moga uzest koliko je tija! Ja san ubila dvi, jednu sa marmeladon i jednu sa nutelon. Uz palačinke bilo je i jogurta i čaja. Ja san uzela jogurt. Dok mi je Kosor naliva u čašu, proša je mali Petar. Po repete. Al treći put! I Bojić ih je smaza solidno. E da,... Sitila san se. Bojić danima jede iz neke manje metalne zdjelice. Ja ga nisan skužila do jučer. I pitan ga, a on kaže da mu je to mama dala i da nema ništa drugo. Ja naravno zavarin od smija, jer iako mamu ne znan, znala san mu oca. I sigurna san da je ona sto puta pakirala i raspakiravala rusake, i da sigurno i sinu svome u rusak stavila pijat. Ma nema, kaže on. Nije prošlo po ure, evo ga nazad. Ponosno pokazuje normalni veliki tanjur. I smije se i kaže, „Je bila si u pravu“.
Popodne smo popunili igrama, pletenjem pletenica, izradon čvorova a ja san se išla i oprat. Prvi put od kad smo došli. Smijali su mi se ali.... Nisan stigla. Dva puta san se bila uputila, ali je nešto uletilo. Onda san zaključila da ionako ne radin ništa, nisan se oznojila, nisan se usmrdila, minjala san redovito bičve, mudante i majice i nisan se čula. Baren se niko nije usudija mi reć.
Kad san izašla onako friško oprana i dok san išla do livade za sušit kosu, prilaze mi Bruno i Dude: „Lado, znaš, mi smo pripremili program za večeras, mi čemo ga vodit, jel može?“ Ma da jel može?! Naravno!!!
Večeru san već spomenila, vrime proletilo, došla logorska. Malo su se mučili sa paljenjen, ali je uletija Kosor i spasija stvar. I izađen ja, zahvalin šta su se okupili, pohvalin da su divni i da su odlični i da san ponosna na njih te da mi je posebno zadovoljstvo najavit voditelje večeri njima u čast: Marina i Bruna. Uz veliki pljesak, njih dvojica preuzimaju glavnu rič i ne daju se smest skoro dvi ure! Red pisme, red smija, red viceva, red zagonetki, red pantomime, red skečeva!!! Neopisivo!!! Toliko su se dobro zabavljali, toliko su uživali, da ih je bija gušt gledatKa desert smo ponudili pola kutije kolača koje je poslala Janova tetka. Druga polovica je sa velikima jer je ta tetka zapravo Terziću mama. Fala!!!
Kosor je za kraj odsvira dvi tri, a najviše in se svidila Ulična svjetiljka iako je ne znaju. Al do kraja logora će je sigurno znat.
Aaaa, skoro san zaboravila. Skeč večeri: Hoda izviđač po logoru i za noge mu se bace dvojica koji glume krpelje. Ne puštaju ga dok ne izleti... SuperLada koja jednome kaže mrš, drugome mrš i rješi stvar!!! Cenila sna od smija, oduševili su me!!!
Kad je došlo vrime za povečerje poletima, poslali smo ranjene Zviri na spavanje a poletima malo produžili. Zviri nisu ni časkom časile, otišli i zaspalai valjda u roku odma. A poleti? Luce je dogovorila sa onima koji su tili ostat na straži do jedan (?!) da ostanu, a ostali su se povukli. Dakle, vaša mala dica, stražare u mračnoj šumi, bez misečine, samo uz malu vatru i uz lampadine u žepu! Aj dobro, uz njih su i Luce i Toma, a i poleta je devet, al to smo mogli i prišutit, zar ne? Nisu sami, nisu ni po dvoje, podilii su se u dvi grupe od pet i od šest članova i napravili raspored obilaska logora. Niko od odraslih ništa nije pomaga, sami su sve dogovorili. Genijalni su!!! A uz put, da van odan o čemu pričaju upravo sad, dok side oko logorske? A sad je ponoć prošla! Pričaju kako se obranit od napada divlje svinje,, zmije i medvida!!! Majke mi ako bi aj išla leć u šator nakon takvih priča!!! Slušan i dalje... Evo sad je i vuk u điru!!! Ajme!!! Ništa se ne minja u njihovin malin glavama, sigurni su u svojoj maloj grupi i ponose se time!!!
Al da in falite, falite. Uspila san povatat poruke od dvojice. Marin Dude pozdravlja i javlja da ima nešto za Miju, Ivan Matijević pozdravlja mamu, tatu i ostalu obitelj, a genijalno mi je bilo kad san čula da mu fale njegovi ali i njegov krevet jer je ovaj neudoban.
0 23 Oni se oko vatre smiju, čujen Bruna kako komentira Ovo je predobro. I Luka dodaje „Je, je moraš“. Neman pojma šta je u pitanju, već mi se oči same sklapaju, ne mogu više, časna izviđačka...
Dodatak:
Lovre Marković: Pozdravljam seku Ivanu i proša san šutnju i glad!
Luka Fidler: Pozdravljam mamu i tatu i poručujem da idem na samoću.
Bruno E. Zagorac: Pozdravljam mamu i tatu i baku i sretan sam šta moja sestra nije tu jer je na bivku.
Jan Čurin: Pozdravljam mamu, tatu, brata i Čarlija.
Roko Omrčen: Pozdravljam mamu i tatu, i baku i didu.
Lucija Tudor: Pozdravljam mamu i tatu i svog psa Pepu, o i da, Lovre oš se igrat ponovno s nožen?
Darian Vrljac: Pozdravljan mamu i tatu i brata i baku i želim reći da prelazim u Zviri.
Jana Jakšić: Pozdravljam mamu, tatu, sestru...