Logor 2018 dan šesti prvi dio

 Srida do obida

8 42 Ustajanje je bilo standardno, rose ima ali nije previše, dica su nešto sporija jer se još oporavljaju od jučerašnjeg osmatrača. Najjači mi je jedan veliki. On je dva dana nosija elastični zavoj na kolinu jer ga boli a onda na osmatraču skače sa stabla i vata dicu!!! Naravno, posli ga je opet bolilo kolino ali se nije da omest u svome planu. 

8 44 Mene u izili komarci. A polivala san se i Autanon i Offon... Valjda in je lipo mene žvaknit kad san stacionarna. Pari mi se da jedna ženka komarca obavijesti drugu da ima tamo jedna koja čeka. I tako s kolina na kolino, s nožice na nožicu... A svrbi... Išla san se opeč sa aparatičen ali ne vidin. Večina uboda je za zadnje strane nogu. Moraću nać nekoga da mi to obavi. Možda Miu F. Nju san pekla tri puta pa da mi vrati. Pekla? E... To je aparatić iz Njemačke, ali stvarno iz Njemačke, koje mi je poklonila moja prijateljica Ines Radman kad san u priči lani spomenila da me ubiju komarci. Na baterije je, ima dvi dužine trajanja. Tipa tri sekunde pusti neku frekvenciju struje koja valjda malo pecne taj otrov. Zapravo neman pojma na koju bazu radi, ali radi. Fala joj!!! 

8 49 Poleti se spremaju za smotru, zastava je gotova. Kako san bila u kužini i prala prazne boce od nutele, nisan vidila ko je danas diza. Javiću... 

A boce? Pa grijota ih je bacit. Mogu mi za nešto poslužit. Npr, u njih ću stavit slatkiše za ranjenike. Kako su sad one plave nalje po njima, zapravo se ne vidi unutra pa neće mamit druge, a mogu ih držat na stolu. Ma dan ja i ostalima koji mi dođu, nisan škrta. Lako mi je kad iman slatkusarija. Dena mi je donija svašta, a za mene se najbolje brine Bobo. On izabere posebne čikolate i donese. Sad mi je donija selekciju finih iz Lidla, nekidan neke od tamne čikolate iz Metroa. Mmmm, mljac. Jučer san objašnjavala kako ne pijen kavu, ne pijen alkohol, ne pušin duvan, ne sminkan se, ne kupujen ženske magazine, ne modiran se, ne noćarin i onda je moj muž kometira da me lako održavat. Naravno da su svi komentirali Ali jede čikolatu!!! Je, istina, i to u velikin količinama. Nisan od keksa, ni bonbona ali čikolata... Mljac mljacova...

Kad smo kod Dene... Pita mene jedan polet da šta Dena radi na logoru. Ja zavarin... Dena? Dena ti je glavni, kažen ja. Mali me u čudu gleda. Jer ga ne viđa u krugu. Dena samozatajno odradi sve. Svako jutro zoron ide po kruv, onda kasnije ide u veliku nabavku, onda vozi dicu u bolnicu, onda drži konce oko kužine, odličan je i kuvaricama jer one zamisle nešto da in triba, on kupi, mene mazi i pazi, brine o svima da nikome ništa ne fali. E... Ovi put ima Bobu za pomoć i društvo pa mu je i lakše. Prošlih godina mu je Mirela bila kompanjon ali ove godine nije odma išla s nama. Dolazi danas!!! Jeeee!!! Jedva čekan. Mirela sa jednakon pažnjon i ljubavlju odrađuje posal u ambulanti tako da će mi bit upola lakše. A na nju moš računat i kod izviđačkih i kreativnih radionica. U ovo se društvo naravno uklapa i moja Boke tj Boška, ali ona je profi pa se ne računa.  Moramo mi laici i polulaici bit malo važniji, zar ne? Oće reć da iako ja jesan zdravstvene struke, zapravo neman veze s ranama, jer san fizioterapeut,  a Mirela nije u zdravstvu. Boška je likarica, radila i na hitnoj pa nju nećemo više falit. E da... Imamo i Alu Slovenku, našu pedijatricu koja uleti. Ali i ona je prfi, pa se ne važi. Jučer smo Domzina mama i ja komentirali da bi tribala sastavit priručnik kojih terapija i ljekova i preporuka. Bilo bi zanimljivo čitat... 

9 10 Evo Mia, ide Nikoli po nešto. Zamolila san je da me opeče, samo je veselo protrljala ruke! 

9 12 Dan je predivan. Imam malo bave ali nije strašno. Dica su u kratke rukave, ali ja moje duge ne skidan. Kutić mi je u ladovini pa nek se nađe. 

10 10 Dolazi polet Ivan M, žuri i puten viče: Lado, moš li mi stavit flaster? Dođe, zavrne nogavicu i pokazuje oguljenu staru krastu koja krvari. Očistin, sterilno previjen i ajde na aktivnosti.

11 08 Ratko, ja, Sandi, Rita i Maša pričamo o govorenju ti ili vi. I pita Sandi Ratka jel tebi mogu govorit ti? Ratko se nasmije i podsjeti je da kako joj je reka na Kreševu. Aha, da ti mogu reć ti, siti se ona. Mene su već savladali, tj govorenje ti meni je nekako normalno. Uto prolazi velika Luce. Pita je Maša da jel joj mogu reć ti. Ona ih mrko pogleda i dubokin glason kaže“Normalno!“ Tako smo rješili i tu dileku da nam mogu reć TI!

11 56 Stariji se pakiraju, idu na bivak. Dva ih dana neće bit s nama. Koji gušt, mi starci i hrpa poletaraca ostaje u krugu! Poletai su zakon, famozni su ove godine, večeras će bit vesela logorska. Užicat ćemo Kosora da zapiva a mi ćemo se glupirat za njih.  

E da,.. bilo je pokušaja izbjegavanja odlaska na bivak. Triba hodat. Satima. I nosit rusake. I kuvat smi. I dignit zaklon. Isto se osjeti da su gradska dica nenavikla na šetnje. Zato smo ih opskrbili flasterima, stare rane izolirali, pojačali jastučićima od bumbaka, primotali sve nanovo. I biće spremni. Naravno da očekujen da sutra bude novih žuljeva ali... Proće... Rekla bi moja kolegica s posla Marina „puši, proće!“

12 00 Bila nan je gospođa Maja iz Zagreba koja nam organizira put u Ameriku. Oduševljena je nama. Zapravo je istina, mi, točno godinu dana ranije, imamo velik dio novca uplaćen, većinu pripremljenu, popis je zaključen još lani... Preoduševljena je koliko smo ozbiljno ovo odradili. I mi smo. (Skromo. )

12 09 Mali su bili na kupanjcu. Jezero je ladnije nego more u nas ali su oni to junački izdržali. Sad su čisti i uredni. Još po ure. Pa in onda tribate vidit noge. Ka mali praščići, pokupe svo blato puten... 

13 03 Ručak za sve, pečeno meso, restani kumpir, salata, kruv i sok. Kažen za sve jer san ja mislila da će veliki otič prije ručka. A nisu. 

14 05 Konačno su spremni i valjda će otić ća. A da ih vidite u stroju?! Vise vriće, kese, karimati, jadna ti san!!! Aj po konop i pomagaj... Uspili smo većinu popravit i Alen zove pokret. Idu ća!!!

Zviri i Vile idu kroz neki tunel, pa kroz šumu ravno pa nešto uzbrdo pa... Pa dalje neman pojma. Imaju oni šta hodat al ionako in se ne žuri. Neće brzat, prilagodit će se najslabijen. 

14 50 I Vitri su spremni. Oni idu na Tuhobić. Njihova je tura duža ali imaju prednost šta ne spavaju u zaklonu nego u skloništu. 

15 00 U logoru su ostali samo dica, starci i ranjenici. (Ahaaa, parimo Sutjeska...)

Mikula je osta s nama, Vanja naravno i jedan šta je razbija petu. Ali će ih Dena večeras odvest gori, da se malo podruže. 

15 10 Poletarci su na strogome odmoru, poslala san ih u šatore, da ispruže noge. Idealno bi bilo da koji i zaspe. Jer san in obećala večeras duži ostanak oko vatre, i ujutro kasnije ustajanje. 

15 30 Ja san dobro zamislila ali nije provedba idealna. Ne da in se ležat. Al kad san rekla da ću poništit sve obećano, e onda su se prominili. Leže i miruju, ne moraju spavat. 

15 42 Marinović ide ća. Pomoga nam je i naradija se. Ima zlatne ruke i ništa mu nije teško. Al mora doma. Gavninu je proveja s nama i sad odlazi. Kosor ga je nekidan falija ali ja san mu komentirala da ne mora jer da i mi vidimo koliko je vridan. 

Aaa, zaboravila san... Mirela je donila kutuju punu kolača šta je posala mama Terzić. Nismo nikome još ništa dilili, večeras ćemo. Po Deni čemo poslat velikima, a malima ćemo dat večeras okolo vatre. 

FALA!!!