Logor 2018 dan peti drugi dio

Utorak popodne
Bila san ljuta ka pas al me dvi minute nakon objave oduševija jedan tata!!!
Poruku prenosin u cjelosti:
„Lado mi te volimo. Samo ti piši. Bez tebe život ne bi bija isti. Ovi šta zovu, daj in moj broj slobodno “
Fala tata Čerina!!!
Praviću se da nije bilo primjedbi. 16 20 Poletarci polažu osmatrača. Svi su se obukli u tamnu robu, stavili kape i obukli duge rukave i duge gaće. Nasprejali smo ih i spremni su. Prvo dobiju poruku, moraju je zapantit i onda dobiju uprute di je teren. Teren je blizu, a oni su u panici. Panika ih je da se ne izgube, panika ih je da se ne uspiju prišuljat, panika ih je da ako ih uvate da neće znat poruku... Imaju tremu ali svi sudjeluju! Čak i Feđa, koji je to već položija smišlja kako pomoć ostalima. On će se zapravo žrtvovat za ostale. 
16 32 Idu jedan po jedan, razmak minut,
16 42 Imamo problem, imamo problem, izgubio sam taktiku, kaže mali Lovre.
16 45 Ajme, je me straj.. opet kaže mali Lovre. Ja san komentirala da je to normalnojer je mene straj koliko je njih straj. Jer nije svejedno oće li uspit! Zadnji troje su ostali Lovre, Rita i Lucijana. Rita se domislila da pomognu Lovri da ih sačeka pa da idu skupa. I Luce
16 50 Evo je ide zadnja. Lucijana.
16 51 Čuje se skrika i vriska iz šume a meni nervoza raste. Jedva čekan da se neko vrati. Ajoj... Možete li zamislit kako ta mala srca sad kucaju u njihovin prsima? Kako ih je strah? Kako se šuljaju? Jer moraju prić krugu u kojemu je zastava a da ih čuvari ne uvate.
17 08 Još pet minuta za osmatrača zviždi dežurna...
17 16 Marenda – nektarine
Čekamo Vučiće da se vrate. Sad će doć i svi pričat u glas. I tribaće meni vrimena da povatan ko šta kaže, ko je proša, ko pa, ko je zna a ko nije poruku... Uf...
Više se ne čuje skrika... Samo žamor koji se pojačava... Stižu valjda...
Stigli su! Prvih dvoje mi je reklo da je bilo dosadno! Kad san se ja iznenadila onda su rekli da je bilo super. A zapravo nisu prošli! Prošli su Luka Grassi, Lovre
Ali, iman primjedbu. Ja san se tresla s njima, suosjećala, patila, a oni?! Oni su se naoružali štapima i poslušali savjete jednog iskusnog, da gađaju i tuku stražare. Samo šta nisan pala u nesvist kad san čula te ideje! I jedan je čuvar pogođen drveton ali je dobro proša. Saslušala san objašnjenja tj neugodu jer suvislog objašnjenja nema, objasnili smo zašto to ne valja i sad smišljamo kaznu. Eto i meni i vama na, kad mislimo da su malci sitni i nesposobni. Opasni, i to triba sasić u korjenu!
17 52 Poleti idu u svoj krug, imaju aktivnosti nakon osmatračkog uzbuđenja a Vile i Zviri se spremaju na svoje zanimacije. Domzi ih popisuje i raspoređuje, neman pojma zašto. Saznaću... 
17 53 Veliki idu na osmatrača!!!
17 55 Vratila san se po Autan i njih posprejala, da ih baren malo zaštitin od komaraca i krpelja.
18 25 Poleti pjevaju! Otpjevali su Pomorci izviđači, a sad čujen Mi planinke... Super in ide! Glasni su, složni i skoro u tonalitetu.  Ajoj, Ja znan svoj cilj... užas!!!
18 37 Digla san se do poleta. Ajme meni... A zapravo su samo dva glasa krenila sa pjesmom. Po kazni. Rugali su se i smijali dok su drugi pjevali. Ali kad su oni morali pjevat sami samo je jedan odradija kaznu. Drugi se rasplaka. Imena nisu bitna, bitno da smo opet objasnili i pokazali da se lako rugat drugome a da nije lako primit kritiku.
19 02 Rita me usput pita da jel joj ovo nešto na nozi krpelj ili šta. Ups?! Toliko je sitno ali imamo mi aplikaciju. Povečalo i ... Je. Pikulišni, mali... Operacija uspila i još jedan krpeljko na mojoj kutiji.
Minut iza evo Marin Aschero. A taman san ga falila materi da još nijedanput nije bija kod mene. Ajme, ol si se stuka, pitan. Ma, ne, smije se on... Iman krpeljića. Kad san mislila da je oni Ritin sitan, nisan vidila Marinov. Al i on je vanka a ruka obilježena.  Ocrtan krug kemijskon na mistu di je bija da pratimo jel sve u redu. Do sad je uvik bilo osin kod našeg slovenca kojemu je majka pedijatar. Ona je sve upratila i rješila antibiotikon.
20 02 Konačno nikoga nema u kutiću. U zadnjih je uru bilo barenko petnaest svita! Neman pojma ko sve. Ja bi tribala imat nekoga ko će mi vodit evidenciju i radit trijažu jer kad se zaredaju onda je ludilo. Najgore je proša Vujanović. On se sudarija sa deblon.U žaru igre za osmatrača, sletija je niz nizbu i da se nije uvatija rukama još bi bija na deblu, reka je.  Dakle... Iskida je nogu, ima plitki ali dugački rez, cca 10 cenata, to smo očistili i previli. Onda se zveknija u rebra, nema ranu ali ima crvenilo i laganu ogrebotinu. Teško je disa pa smo ga uvrstili u prioritetne. Čudomix krpa, oblog, malo Neofen kreme posli i sve super. Rebra smo malo imobilizairali i mrak.
21 00 Ekipa ide na vatru... Ja još nisan večerala. Nisan stigla. Satralo me... Dice ka u priči, svakome nešto. Al sve lječimo... 
E da... Sitila san se da nisan napisala da je Zita spuštala zastavu i da je objavljeno ko je položija šutnju i glad. Ko? Neman pojma. Ja u kutiću nisan vidila ko je istupija. Objavila san one šta su jučer položili šutnju. A ovi koji su imali drugu šansu? Ali su uz šutnju polagali i glad, još nisan saznala. Ima ih puno, cca njih 20..
21 29 Vanja je osta na logoru. Bili su mu starci i zajednički su odlučili da ostaje. A i šta bi radija u Splitu, po vrućini, gužvi a svi mu ovde?! 
21 31 Danas je bija krasan dan šta se vrimena tiče. Sunčan, bez rose jutros, „mekan“. Danas je bilo barenko 10 stupnjeva više nego dan prije. A temperatura idealna. Jučer je bilo ladno, grozno!
21 33 U kužini i trpezarjii akcija. Kuvarice tuču šnicele, Kosor riže luk, Ratko i Nikola režu neku salamu, Alen sir, a ja gledan. Tj pišen. Svak je od brđana donija nešto od toga, sad ćemo se počastit. Šta mislite šta san ja donila? Sir, naravno... Domzini starci su donili piće, vrime je za degustaciju. Bez mene, standardno.
Eto... Ja se odjavljujen, iden konačno večerat...
>Sva dica su dobro, sanirana,vesela, nikoga nema u ambulanti, svi su okolo vatre i zabavljaju se!!<
(Ovo da ne brinete bezveze.)