Logor 2018. dan četvrti drugi dio
Ponediljak popodne
15 02 Najila san se... Manistra sa mrvičak toča i puno sira. Meni super. I kupus salata! J Ostali su natrpali toča jer ne fali ničega ali ja san ona komplicirana.
15 14 Evo meni mojih poleta i pčelki. Dvi frizure, jedna pomoć oko letova, jedna priča oko savjeta kod bojanja i puno neobaveznih pričica.
16 30 Opa, pored mene prolazi poznat lik, makne, ali kako priča na mobitel samo mi mahne! Igor, Vanjin tata. Eno i Iris, mama Vanjina. Doleti ona i baci mi se u zagrljaj i jauče, Lado, meni je hladno i smije se. Zapravo se zezamo jer meni dolazi ekipa sa najrazličitijin problemima. Ima ona jaketu, normalno, ipak je ona lavica u horoskopu.
16 43 Lado jel ovo Dudi madež ili krpelj ispod oka? Ups?! Iris i ja se nadvijemo ali nismo sigurne. Ali iman i za to rješenje: aplikacija na mobitelu – povečalo. Ima i svitlo. Upalimo, promotrimo i... Krpelj je. Ispod oka! Cilo Marinovo jato oko njega, hrabre ga, zezaju i nadvijaju se nad nas. Iris je otišla po zadatku a ja pajser u ruku i vadi ga. Pajserići su stvarno zakon. Ali je ovi krpeljko toliko mali da ne igra nego lagano ga uvatin pinceton i čekan da pusti. Marin ništa, ka da se ništa ne događa, strpljivo čeka... Čekan i ja... I... Evo ga... Cili je vanka... Otpustija se... I sad? Idemo nać selotep, i nalipit ga na kutiju sa ostalima. Većina krpelja koji su tu imaju svoje ponosne vasnike koji ih malo, malo, pa obiđu i prokomentiraju: Evo, ovo je moj,... a ovo moj... ta je kutija ponosni dio moje kutije za prvu pomoć.
16 45 Mareeeendaaaa!!!
Patrik mi donosi, čokoladni kolačić. Super, taman san promislila da mi triba malo slakoga.
17 01 U stroju za radionice jedna Zvir vrti nož. Ja priđen i kažen Daj ga... On me uvjerljivo pogleda i on i druga Zvir me počneuvjeravat ovin ričima: Ali nije tup, kad ti kažemo...
Ahaaaa, zapravo su tili reč da nije oštar nego tup... Meni svejedno kakav je, biće na sigurnome u mome žepu do kraja logora. J
17 10 Poleti pjevaju oko logorske vatre, ja san in došla pomoć. A jadni oni kad ih ja učin pivat. Meni publika nije smetala, otpivala san Vodnik Baća bez problema. A onda su i oni. E a onda smo ih nagradili. Tj Lovre slavljenik ih je počastija. Kako smo jučer vatali vrime između kiše za aktivnosti, nekako nismo stigli pošteni proslavit rođu. Onda smo danas iskoristili šta su veliki zauzeti o svom poslu i solidno se osladili!!! I lize, i bomboi i keksi i gumići,.. Bilo je za sve, a ostalo je i za slavljenika... J
18 25 Jedna od radionica za velike je Otimanje marama. Igra se u parovima, marama se zakači na bok, ruka sa iste strane je iza leđa i ne koristi se, a cilj je izvuč suparniku maramu prije nego on izvuče tvoju. U jednoj od igara sudjelovali su Viđo i Fičo. I igra krene, njih dva u ringu gledaju se i odmjeravaju. Pokušavaju,.. Izbjegavaju,.. I odjednom... Hooop,... Marama u zraku!!! Ček, ček, obedvi su!!! Odjedanput svi viču VAR, Var i idu prema meni. Ja ništa ne kužin, a oni uzimaju moj fotoaparat i gledaju. Ahaaa,... Ono gledanje snimke sa nogometnog... Ali ja san slikavala a ne snimala?! Ma i to in je bilo dosta da utvrde da su u isti čas izvukli marame jedan drugome...
18 58 Imamo rezultate sportskog popodneva: jedna krcnuti zub, ali mrvičak, malo natučena rebra, oporavljena nakon po ure, dvi porezotine i jedna stara oguljotina koja se opet otvorila. Eto... A o stvarnin sportskin rezultatima neću ni pisat jer su važni samo našoj dici... J
19 10 Gotovo je sportsko popodne. Zaključili smo da je scoutball žestoka igra. Ali iako je takva kakva je, nije bilo puno ranjenih. Ali su pale prve suze!!! I neću van odat čije. Nije važno. Važno je da je naš momak dobro. Eto... Malo san otkrila i neću više.
19 15 Išli su po drva. Srića da je danas ladno, pa su u duge rukave. Neće bit puno ugriza mrava, bar se nadan. Dakle, drva se skupljaju u šumi koja je oko nas. Ima ih gomila. Ali njima je najlakše uzest ona polutrula na kojima su mravi napravili svoje stanište. Ta su drva lagana jer su već počela proces propadanja. I kad ih uzmu čudom se čude da ih mravi napadaju... J
19 36 Miriše već dugo iz kužine, a ovih zadnjih po ure intenzivno... Kosor na mini roštilju peče hamburgere! Kuvarice su već izrizale lepinje, dodatke i umake, još se čeka da Kosor privede pečenje kraju. Ima jedna baza. Kad je Kosor kupija roštilj, malo smo mu se rugali da je mini, da je sitan a on se branija da je to njegova beba i da je super. I stvarno, roštilj je odličan. Nego, zapravo bedastvo zvuči kad on ili neko od nas kaže da ide peč na bebu. Nekako se ono roštilj, iz beba roštilj izgubi pa ispadne čudno. Nije važno kako ispadne, važno da je učinkovito!!!
20 30 Obavili smo večeru, Kosor je ispeka 900 čevapa u tri ure vriena!!! Da se zna!!! Sad smo u zboru za spuštanje zastave.
Eeee, zaboravila san napisat da su šutnju položili neki članovi. I oni će sad počet gladovat. A da bi podržali ostale polagače voditelji su smislili izazov. Svi, osin ovih šta su danas položili prestaju pričat! Izazov traje do jutra. Baš će bit veselo vidit kako ćemo bit na logorskoj. Mutava logorska. J
Ratko i Domzi ne šute jer neko mora i vodit logor.
20 45 Iden nać Puju i na mote joj objasnit da objavi i ovi članak... Ajme... Nakon punih 40 godina od kad san ja položila kurira, ja opet šutin!!! Aaaaaa!!!
I nije Domzi jedina kojoj je koristila moja jaketa, i Marinu Mih. san posudila šuškavac. Sidimo nas troje na klupi a svi u mojoj robi. To me sitilo kad san došla u Mrduljaša (moj tadašnji odred) na logor, peti dan, nakon polaganja nekog ispita. Došla ja, ponila pun rusak standardno i uključila se u logorski život. Gulimo mi kumpire, a Blaže ima istu majicu ka ja. Vidin ja da i Lahor ima patike ka ja, a kad san na Babi vidila svoje kratke gaće, sve mi je bilo jasno! Oni su lipo uzeli moju čistu robu jer su prva četri dana imali kišu! J
20 53 Iden... Pišemo se sutra!!!