Logor Kamanje peti dan
A ludog li vrimena...
Kiša pada i pada. A i dobro nam je došla,s obzirom na to koliko smo se znojili zadnjih par dana. Ali što je previše,previše je. Jučer je kišilo u bar 3-4 navrata, a ni danas se kiša ne smiruje. No, nema problema. Kiša nam neće poremetit planove, makar nam onemogućila paljenje vatre po već drugi dan zaredom. Međutim, snašli smo se i premistili u trpezariju, tako da se možemo opustiti bez obzira na kišu.
Al aj dobro,pošto kiša pomaže gasit požare po dalekoj nam Dalmaciji, možemo je pritrpit.
Dan nam je počeo ranije,za razliku od prijašnjih. Razlog? Svečano otvaranje smotre. Nakon ubrzanog starta, krenuli smo u uniformama prema parkiralištu, di nas je čekao bus. Išli smo mi nas par starijih ( tipa ja, Alen, Dario, Đuro, itd ), vile,i zviri. Vitri i vučići su ostali u logoru sa zadatkom da urede krug vučića jer nam je rečeno da bi mogli doć novinari i razni gosti.
Kad smo došli na mijesto otvaranja, dočekao nas je prizor kakav se samo na smotri vidi: puno izviđača iz raznih dijelova Hrvatske, uz nešto gostujučih izviđača iz stranih zemalja. Postrojili se, par važnih ljudi je održalo govor, raspustili nas i na kraju se namistili za zajedničku sliku. I onda natrag u logor.
Na povratku u logor smo izveli odredski poklič da damo novinarima do znanja da se Marjan vratio sa otvaranja smotre. Sad postrojeni oko jarbola,dočekali smo razne goste u naš logor te ih pozdravili sa „ ponosom marjana „. Gosti su učinili krug oko logora, bacili oko na kapije, šatore,instalacije itd. Otprilike tad nam je došao Toma Pavičić. Za one koje ne znaju, njegov odlazak na konačare je spriječila ozlijeda noge. Sad je bolje, još uvik malo šepa, al bolje je.
... Iiiiiiii opet kiša.
Na sreću je padala u nekim duljim intervalima, taman sam stiga malo utočat noge u potok.
A između tih intervala se i malo radilo. Vučići su radili u svom krugu ( usput su i napravili klupu od drva ), pilala su se drva za vatru itd. U međuvremenu su Marin Mihovilović i Marinović otišli ća, a Marina je za dužnost starijeg dežurnoga zamijenio mlađi dežurni Marin Miloš.
E da, danas je počela šutnja.
Mislim da vam ne moram govorit kakvo je to olakšanje kad masu dice koja obično ne prestaju pričat odjednom prestanu pričat. I šute.
Međutim, spuštanje zastave je ubrzano zbog nadolazeće nevere. Počeo je puvat jak vitar, šatore je trebalo zatvorit, drva je trebalo prekrit ceradama... I naravno,opet je počela padati kiša. Pada i sad u ovom trenutku, nije stala od spuštanja zastave.
Mene je dopalo dužnost novog starijeg dežurnog, nije loše. Slijedila je večera, kao i obično. Dosta dežurnih je šutilo, uključujući Miju Fidler, koja se opekla ali nije ni pisnula. Bravo Mia!
I eto... Sad je raja po trpezarijama, igraju na karte, zabavljaju se. Neka im,zaslužili su jer su prestavili Marjan u najboljem svijetlu.
Samo da napomemo da su do jutros izdržali bez da progovore od Zviri: Ivan Vidović, Roko Lemo, Ante Vujanović, Ante Grbavac, Tomica, Fićo, Marin Šarac, Ante Terzić i Noa Gavranovič,
Od Vila: Mia Fidler, Katarina Franceschi i Luna Dumanić
Od Vučića: Goran Truta, Roko Marušić (po treći put) i Toma Ljubica
Držite se svi =) =)