Logor Kamanje 3. dan
DAN TREĆI
Za dobro jutro, malo drame. Ja osobno nisan ni svatia dok nisan čua Ratka i Alena kako pričaju. Pogledan, i stvarno, nema zastave. Državne. Ko ju je ukra? Pogledaju mene naravno. Nisan ja! Neman pojma ko je. Ne virujen da je iko od naših. Potraga se nastavlja, ali jutro teče po planu i programu. Ustajanje i higijena, pa gimnastika. Ne znan šta in je, ali moja dica trče ka ludi (osin par pojedinaca). Nadan se da će potrajat. Meni razgibavanje potraje, više jer meni triba nego njima. I taman se završin istezat, okrenen se i vidin zastavu na jarbolu. Ispada da su je ukrale Meje, inače odred odma do nas (i jedini u krugu od 2km). Državne zastave se inače ne kradu jer to nikako nije u redu. Sva srića pa su je brzo vratili da ne bi bilo većih problema. Na zastavi Ratko očita bukvicu staži pa i svima drugima pomalo. Smotra - šatori su još uvik ajme meni, Bože sačuvaj, ali to je i za očekivat (osin nekoliko uvik istih). Doduše svi su još šporki, nisu se oprali, a rade veliki projekt – družinsku kapiju koja bi mogla bit logorska. Puno ljudi nan je govorilo da je pretjerano, da nema smisla, ali ja mislin da su oni samo ljubomorni.
Mi ćemo imat najveću kapiju i dica će guštat, a ništa drugo, na kraju krajeva, nije ni bitno. Uz to još triba napravit i ogradu koja je jednostavna, ali lipa. Naravno sve bi to puno brže išlo da neki ne zabušavaju, sakrivaju se po ladu i uvaljuju svoj posal drugima (nećemo nikog imenovat). Naravno, ovo se odnosi isključivo na Zviri. Oprostit ćete mi šta se fokusiran samo na njih, ali toliko posla iman oko njih da uopće ne vidin šta drugi rade. Mogu spomenit da bi Vile bile gotove sa svojin krugon da znaju dignit jarbol, ali ovako su ga dizale tri puta. Vitri (mlađi) su napravili neku traljavu ogradu, ali danas su radili logorsku kapiju i pomažu di triba, pa in se može oprostit. Nazad na Zviri. Reka san jučer na upravi da ćemo sa kapijon bit gotovi kroz jutro. Malo se oteglo pa smo je skoro dovršili do večere. Dobro je sve...
Danas nan se pridružia još jedan član – Vigo. Nije svaki dan da dobiješ novog člana usrid logora. Triba vidit oće li mu se svidit pa da ostane u Marjana. Moran priznat da san iznenađen. Dica već tri dana pilaju, tuku macama i čekićima, mlate sikirama, kopaju rupe mašklinima, motikama, pajserima, a još se niko nije ozbiljno ozljedia. Samo je Sandro dosad ima nešto veću ranicu na prstu. Vjerojatno se opalija nekin čekićen, ali nisan upantija, da buden iskren. Popodne nas je zateka pljusak pa su svi utekli u šatore. Ubrzo smo svi bili nazad u poslu jer nije dugo traja. Jedni su radili kapiju, drugi ognjište, treći klupe za vatrište, četvrti pomagali di je tribalo (da toliko ih je), a uz sve to, Tigrovi su bili dežurna patrola. Posla ko u priči. Vile su se otuširale, a mi i dalje smrdimo. Prije večere, svi poslovi su skoro gotovi, ali sad triba sredit nered koji ostane iza takvih poslova. Cili logor razvrstava građu na korisnu i beskorisnu. Triba mi je Vice pomoć koordinirat, ali san se osjeća energetično pa nije bilo potribe. Stvarno brzo smo riješili taj posal nakon čega je svaka družina tribala očistit određeni dio logora. Vođeni ritmon bubnjeva, Zviri su i to obavili brzo pa su mogli i malo odmorit. Kad padne sunce, ovde je predivno. Potočić žubori, pričice pjevaju, stabla se njišu na povjetarcu. Mislin, sve se to događa i kad ima sunca, ali umireš od vrućine pa ne skužiš. Zahvaljujući brzon čišćenju našeg dijela logora, obećano nan je kupanje sutra - i to u Kupi. JEEEEEEEJ!!! Dica presritna, a tek ja. Ujutro još samo stavit šatorska na našu kapiju, napravit koš za škovace i sušilo. Sutra nan dolaze Vučići pa će bit veselo. Logor će postić novu razinu kaosa. Do sljedećeg javljanja, vaš Đurđa :D
P.S.
Znan sa nisan dobar ko Domzi, ali šta ćeš :P