DOŽIVLJAJ LOGORA JEDNOG MARJANSKOG ZAGORCA
Kreirano: Subota, 24 Rujan 2016
Napisao/la Karlo
LOGOR 2016. (SK MARJAN)
Drago mi je što sam bio dio ovogodišnjeg logora i da vam mogu napisati nešto o njemu.
Kada smo tek dolazili prvi dan, tražili smo pravo skretanje jedan sat, a ja sam se za to vrijeme mogao dobro psihički pripremiti za nepoznato :D. Nije mi bilo baš svejedno. Nisam znal kak će me prihvatiti. Oni se svi poznaju, a ja nikoga i još sam ja jedini Zagorec među njima, kaj ak nikoga ne bum razmel? Kada smo napokon došli (nakon što smo uspjeli uhvatiti signal i nazvati Gorana da nas uputi kak da najdemo logor) odmah sam već moral krenuti raditi s Marinom i Alenom. Prvo sam razdjelio drva za patente, a onda smo stavljali sva dobra drva na jedan kup, a oni su rekli: „Mali ima dobro oko“ :D :D. Mislio sam da ćemo tak svaki dan odmah nakon buđenja odmah raditi, ali sva sreća nije bilo baš tak. Drugi dan mi je bil jedan od najboljih dana jer smo se zabarikadirali. Ja sam radio ogradu, a bilo mi je super kaj sam mogao raditi sa sjekirom (kaj doma baš nemrem). Mauro i ja smo radili ogradu. Super mi je bilo na logoru što sam dobio nadimke i to Car i Karno. Pital me je Puljak kak se zovem, a ja sam reko Karlo, a on je čul Karno i tak je ostalo Karno.
S Alenom smo gađali i iz zračnica. Ja sam uvijek išo zadnji u redu za gađanje tak da mogu sam u miru gađati. Čak sam pogodio mislim da 5 ili 6.
Naučio sam i puno novih igara i sve su mi bile jako dobre. Najbolje mi je bilo kad smo igrali Munchkin, klina, noćnu igru (ne znam kak se zove)... Munchkin je igra s kartama i tak mi je dobra da ću si ju sigurno kupiti. Klina (štapa) smo igrali prvih nekoliko dana sve dok nije došao Ratko i rekao da ne možemo igrati s klinom, a onda je došao i Alen i reko da ne možemo niti sa štapom jer smo premali da pazimo (doma isto ne smijem igrati sam s prijateljima ako nema Tine pored :D). Jednu večer smo igrali noćnu igru. Bilo je kao pravi triler. Ja sam se bojal i smijal u isto vrijeme. Moral sam paziti kak hodam po mraku bez svjetiljke, al sam ipak pal u neku rupu s trnjem. Bilo mi je bolje biti u ekipi za „dobre“.
Iako je buđenje bilo rano, bilo mi je prezabavno se buditi s pjesmom buđenja („Dobro jutro, jeste li spaaaavaliii...“). U šatoru mi je bilo baš ugodno spavati. Prvi put sam spaval u šatoru i u vreći za spavanje. Jedino, kad je Giuliano otišao, onda mi baš nije bilo svejedno po kiši sam u šatoru, al nekak sam preživel :D.
Često smo igrali nogomet kaj je meni pasalo, a pogotovo mi je bilo dobro to kaj se niko nije ljutil kad bi izgubil (tak ko kod nas :D).
Najviše sam se splašil jedan dan za vrijeme doručka. Mi smo jeli, a Ratko je prozval mene da mu se javim nakon doručka. Samo mene je prozval, a ja nisam imal pojma kaj sam sad napravil (a stvarno nisam niš krivo napravil :D). Nakon doručka sam išao do njega, a on meni ozbiljno veli: „Skidaj se brzo!“ Ja uopće nisam znal kaj bu sad bilo, kaj bi uopće moglo biti? :D :D :D I počnem se ja polako skidati, a on meni baci nekaj i veli: „Probaj“. Kad ono... izviđačka majca. Osjetil sam odmah olakšanje i sreću da sam dobil izviđačku majcu.
Baš mi je bilo drago kad sam čul da imamo „bolnicu“ s Ladom jer sam si mislil kaj ak dojde medvjed, kaj onda, neko može iskrvariti do bolnice. :D Baš mi je bilo fora kad sam dolazil kod nje jer sam si mislil da sam si možda prvi put nekaj ozbiljno napravil, al niš mi nije niti jednom bilo zaozbiljno. Kad smo bili na bazenima skoro sam si iščašil prst pa sam išao poslije kod nje i ona mi je dala Čudomiks krpu (mislim da se tak zove) pa sam sa zamotanom nogom u Ladinoj papuči hodal.
Ja sam bio u Vučićima. Alen nam je bio baš dobar voditelj. Na početku mi je bilo čudno kak mu svi Vučići govore Ti, meni je to bilo neugodno, al sam se brzo priviknul :D. Baš je zabavan i nikad nam nije s njim bilo dosadno. Meni je bilo baš super kad sam mu ja mogao nekaj pomagati. Da bar imamo takve učitelje u školi :D. Jedan dan smo samo mi Vučići s Alenom, Lucom i Marinom na vatri pekli hrenovke. Bile su prefine, ja sam među prvima završil prvu turu. A i pečeni kruh je bil prefini, ko tijesto od pizze.
Dva puta sam probao položiti šutnju, al nisam uspjel. Prvi put me Tina (moja sestra) zeznula, a drugi put sampal (počel sam pjevati himnu...to moraš biti posebno pametan ko ja :D). Al nema veze, glavno da sam se trudil.
Najbolji dio logora mi je bio koliko sam puno prijatelja upoznal, ne mogu ih sve niti nabrojati.
Vučići su bili po meni najbolja grupa s najboljim voditeljima :D. Najzabavniji su mi u Vučićima bili Lovre i Mikula. Mali Lovre je uvijek smiješan, a i Mikula nas je cijelo vrijeme nasmijaval. Ali, puno sam ih upoznal i iz drugih krugova i baš mi je drago zbog toga i super mi je što se svi sa svima druže i veći sa manjima i svi sa svima.
I to je to, to su vam moji dojmovi s mog prvog (duboko se nadam ne i zadnjeg :D) logora. Meni je bilo super!!! Hvala svima na svemu, kaj ste me tak lijepo prihvatili...
Marjan! More!
Marjan! More!
Marjan! More!
S - P - L - I - T
Split, Split, Split! :D
Karlo Jagarčec
Drago mi je što sam bio dio ovogodišnjeg logora i da vam mogu napisati nešto o njemu.
Kada smo tek dolazili prvi dan, tražili smo pravo skretanje jedan sat, a ja sam se za to vrijeme mogao dobro psihički pripremiti za nepoznato :D. Nije mi bilo baš svejedno. Nisam znal kak će me prihvatiti. Oni se svi poznaju, a ja nikoga i još sam ja jedini Zagorec među njima, kaj ak nikoga ne bum razmel? Kada smo napokon došli (nakon što smo uspjeli uhvatiti signal i nazvati Gorana da nas uputi kak da najdemo logor) odmah sam već moral krenuti raditi s Marinom i Alenom. Prvo sam razdjelio drva za patente, a onda smo stavljali sva dobra drva na jedan kup, a oni su rekli: „Mali ima dobro oko“ :D :D. Mislio sam da ćemo tak svaki dan odmah nakon buđenja odmah raditi, ali sva sreća nije bilo baš tak. Drugi dan mi je bil jedan od najboljih dana jer smo se zabarikadirali. Ja sam radio ogradu, a bilo mi je super kaj sam mogao raditi sa sjekirom (kaj doma baš nemrem). Mauro i ja smo radili ogradu. Super mi je bilo na logoru što sam dobio nadimke i to Car i Karno. Pital me je Puljak kak se zovem, a ja sam reko Karlo, a on je čul Karno i tak je ostalo Karno.
S Alenom smo gađali i iz zračnica. Ja sam uvijek išo zadnji u redu za gađanje tak da mogu sam u miru gađati. Čak sam pogodio mislim da 5 ili 6.
Naučio sam i puno novih igara i sve su mi bile jako dobre. Najbolje mi je bilo kad smo igrali Munchkin, klina, noćnu igru (ne znam kak se zove)... Munchkin je igra s kartama i tak mi je dobra da ću si ju sigurno kupiti. Klina (štapa) smo igrali prvih nekoliko dana sve dok nije došao Ratko i rekao da ne možemo igrati s klinom, a onda je došao i Alen i reko da ne možemo niti sa štapom jer smo premali da pazimo (doma isto ne smijem igrati sam s prijateljima ako nema Tine pored :D). Jednu večer smo igrali noćnu igru. Bilo je kao pravi triler. Ja sam se bojal i smijal u isto vrijeme. Moral sam paziti kak hodam po mraku bez svjetiljke, al sam ipak pal u neku rupu s trnjem. Bilo mi je bolje biti u ekipi za „dobre“.
Iako je buđenje bilo rano, bilo mi je prezabavno se buditi s pjesmom buđenja („Dobro jutro, jeste li spaaaavaliii...“). U šatoru mi je bilo baš ugodno spavati. Prvi put sam spaval u šatoru i u vreći za spavanje. Jedino, kad je Giuliano otišao, onda mi baš nije bilo svejedno po kiši sam u šatoru, al nekak sam preživel :D.
Često smo igrali nogomet kaj je meni pasalo, a pogotovo mi je bilo dobro to kaj se niko nije ljutil kad bi izgubil (tak ko kod nas :D).
Najviše sam se splašil jedan dan za vrijeme doručka. Mi smo jeli, a Ratko je prozval mene da mu se javim nakon doručka. Samo mene je prozval, a ja nisam imal pojma kaj sam sad napravil (a stvarno nisam niš krivo napravil :D). Nakon doručka sam išao do njega, a on meni ozbiljno veli: „Skidaj se brzo!“ Ja uopće nisam znal kaj bu sad bilo, kaj bi uopće moglo biti? :D :D :D I počnem se ja polako skidati, a on meni baci nekaj i veli: „Probaj“. Kad ono... izviđačka majca. Osjetil sam odmah olakšanje i sreću da sam dobil izviđačku majcu.
Baš mi je bilo drago kad sam čul da imamo „bolnicu“ s Ladom jer sam si mislil kaj ak dojde medvjed, kaj onda, neko može iskrvariti do bolnice. :D Baš mi je bilo fora kad sam dolazil kod nje jer sam si mislil da sam si možda prvi put nekaj ozbiljno napravil, al niš mi nije niti jednom bilo zaozbiljno. Kad smo bili na bazenima skoro sam si iščašil prst pa sam išao poslije kod nje i ona mi je dala Čudomiks krpu (mislim da se tak zove) pa sam sa zamotanom nogom u Ladinoj papuči hodal.
Ja sam bio u Vučićima. Alen nam je bio baš dobar voditelj. Na početku mi je bilo čudno kak mu svi Vučići govore Ti, meni je to bilo neugodno, al sam se brzo priviknul :D. Baš je zabavan i nikad nam nije s njim bilo dosadno. Meni je bilo baš super kad sam mu ja mogao nekaj pomagati. Da bar imamo takve učitelje u školi :D. Jedan dan smo samo mi Vučići s Alenom, Lucom i Marinom na vatri pekli hrenovke. Bile su prefine, ja sam među prvima završil prvu turu. A i pečeni kruh je bil prefini, ko tijesto od pizze.
Dva puta sam probao položiti šutnju, al nisam uspjel. Prvi put me Tina (moja sestra) zeznula, a drugi put sampal (počel sam pjevati himnu...to moraš biti posebno pametan ko ja :D). Al nema veze, glavno da sam se trudil.
Najbolji dio logora mi je bio koliko sam puno prijatelja upoznal, ne mogu ih sve niti nabrojati.
Vučići su bili po meni najbolja grupa s najboljim voditeljima :D. Najzabavniji su mi u Vučićima bili Lovre i Mikula. Mali Lovre je uvijek smiješan, a i Mikula nas je cijelo vrijeme nasmijaval. Ali, puno sam ih upoznal i iz drugih krugova i baš mi je drago zbog toga i super mi je što se svi sa svima druže i veći sa manjima i svi sa svima.
I to je to, to su vam moji dojmovi s mog prvog (duboko se nadam ne i zadnjeg :D) logora. Meni je bilo super!!! Hvala svima na svemu, kaj ste me tak lijepo prihvatili...
Marjan! More!
Marjan! More!
Marjan! More!
S - P - L - I - T
Split, Split, Split! :D
Karlo Jagarčec