Peti dan
Još uvijek mijenjam Ladu.
Štefeki su jutros u glazbenom zanosu, bude nas pjesmom. Alen se dočepao gitare i sad je u stihoklepačkom zanosu. Meni je to baš super, ali Gogo intervenira da se Alenu više ne da gitara. Poletarci imaju smotru, neki šatori su za uzor, a neki bome i za odred za čistoću. Uzorne su Mia, Leonora i Nina, većina je njima uz bok, oni koji nisu potrudit će se da sutra budu.
Ponovno šute, a i gladuju: Vesna T.,Mia F., Nina od pčelica, a poletarci : Filip i Lovre ; gladuju : Zara, Luči, Marin A., Toma B.
Kiša polako sipi pa su aktivnosti opet u kućici. Šatori i teren samo su vlažni i dojam je jeseni, potopa nema - to smo ostavili vama u Splitu.
Četvrti dan
Nedilja iza marende + ponediljak...
Večera prženice, u raznin kombinacijama... Prazne, sa cukron, slane,... Napekle se naše kuvarice...
Spuštanje zastave, i početak polaganja vještarstva Kurira. Prvo mali tribaju šutit, sutra do obida a veliki do zastave. Onda oni koji izdrže gladuju a oni koji danas ne uspiju, imaju sutra popravni, i šutnju i glad. Ne brinite, neće ih puno patit. Malo ih uspije ne progovorit. A oni koji imaju položeno vještarstvo mogu ih rušit.
Poletarci su na straži po troje, njihova je straža od 21 do 23. Večeras su Mia, Nina i Leonora. Nina još polaže, a Mia i Leonora su već pale. Došle su se malo požalit. Zapravo, Mia je došla reć da joj je ladno. Boke pogleda šta je obukla, a ona u gegicama, tankoj majicici i ka neki lagani flis. Pa aj se obuć! Kaže da nema. Ups, zar ti mama nije stavila neku jaketicu? "A to,... ma je!" Alen je otiša s njima, pomoć in upalit vatru. Zapravo, mala stražarska vatra je u blizini jarbolišta, a velika vatra je na livadi ispod.
Treći dan
Izviđači su definitivno nekima pomogli da se osamostale, da se izgrade kao osobe, da se uklope bez obzira na različitost... Ahahaha, je mi ovo zvuči ka iz novina,.. Al zapravo je istina. Ima dice koja su sad odgovorna, vridna, a donedavno su bili nesvaćeni, buntovni, neki agresivni. I kad to vidiš, zapravo ti je drago da si dio toga, da si dio njihova odrastanja i da ti je nekako posebno toplo oko srca jer si i ti dijelon za to zaslužan.
Drugi dan
Dan drugi...
Buđenje u 7 30, klasika, stariji dežurni Luka Kralj, uz pomoć Ratka, Vande i Andree, otpivali su "Dobro jutro, kako ste spavali?" a iz drugog šatora, u krugu poletaraca, se čuje: "Kratko!"
Doručak se već priprema, maže se Nutella, pašteta i kuva čaj, a za Upravu miriše kava. :-)
Prvi službeni dan
Prvi dan...
18.7. rano jutro... Poljudska ljepotica, hrpa klinaca u modrin majicama s maramama oko vrata, duplo roditelja, bus i rusaci veći od dice... Utovar stvari, prozivka više puta, zadnje upute roditelja tipa: „moj mali van ne jede baš sve, znate, mi mu pustimo, ali ako bi vi mogli..“ Ma e, vi niste u deset godina to uspili, a mi ćemo u deset dana. :-) Ali sta se spize tiče, nema straja, legenda logorske spize, naša teta Mare je s nama. A kako je moramo još godina „koristit“ poveli smo joj i koleginicu. Prvi put s nama je kuvarica Zdenka. E sad, ma nismo je uzeli napamet. Ona se iskazala na Kupu Sv Duje.
Dan nulti?? Prvi???
Šta je sve napravljeno? Kužina i trpezarija da ne budemo gladni, umivalište da ne budemo šporki, krugovi da imamo di leć, jarbol da imamo di slušat Ratka, vatrište da imamo di zapivat Barambu, i la(n)trina, pa, znate već.
Ostalo je samo završno uljepšavanje. Navečer je velečasni Kralj održa misu kojon su mladi gušteri primljeni u naše krugove. Primili su tijelo Ratkovo i krv Ratkovu i prošli kroz gromski tunel. Veselimo se tuširanju na gumi i dolasku poletarčića.
DAN TRECI ili MINUS DRUGI?!
DAN TREĆI ili MINUS DRUGI?!
Treće jutro započelo je uobičajeno. Kosorov povik za ustajanje i doručak rijetko tko je poslušao jer su uglavnom svi nastavili spavat i izležavat se.
Al da ne duljin, dan je prošao i bolje nego šta smo se nadali. Vrime nas je poslužilo za raziku od prethodna 2 dana. Uz Alenovo budno oko i barbu Marinovića i Maleša, kuhinja je skoro spremna za razne specijalitete, a i latrina čeka da je neko krsti. Naše vridne cure uredile su jarbol i družinske krugove, pripremajući drva za patente mladih članova. Ali ne smijemo zaboraviti ni tetu Vesnu koja brižno čisti kuću i pomaže Kosoru kuvati. A kad smo već kod kuvanja, današnji ručak bija je za prste polizat; riži-biži s hrenovkama alla Kosor - moran priznat da je teča ostala prazna, a di i neće kad smo svi umorni i gladni onako navalili na nju. Nije bilo dosta šta smo se prejeli za ručak a već je došla večera - lazanje s 4 vrste sira uz frišku salatu (još uvik zaslinin kad se sitin...)
Ubrzo se i misec pojavija, a mi zapalili vatru i malo zapivali uz standardnu pratnju Palminine gitare. Onako umorni uronili smo u vriće nadajući se da će sljedeći dan biti manje naporan...
Dan MINUS treći, ili drugi?!
Napornim radom zavrsio je i prvi dan. Ujutro nas je probudio zvonki glas Kosora koji nas je docekao sa friskon pasteton i toplin cajen. Dan je prolazio normalnim tokom uz puno napornog rada. Usprkos teskim vremenskim uvjetima ,odnosno stalnim pljuskovima i satori su uspjesno dignuti, a kuhinja i lantrina zahvaljujci Kosorovoj radnoj ekipi i muskom djelu vitara predvodenim gromima poprimaju svoj konacan izgled. Iako je vrijeme bilo kisno, dan je uljepsao dolazak nase Tete Vesne i Kosorov socni rostilj. A da ne zaboravimo nocni provod predvoden Alenom u kojem smo otisli u duboku sumu u potragu za hranilistem na kojem smo se nadali da ( NE) cemo naci medvjeda.
Dan minus četvrti
Stigli konačari!
17 vridnih Groma i Vitara + Kosor, Alen, Maleš, Marinović i Nikola (i oni su vridni aj).Vrime je na našoj strani u oba smisla.
Za dana nas je istovremeno grijalo sunce i ladila kišica dok smo radili kužinu, jarbol, latrinu (i romantični put do latrine) i trpezariju. Sigurno se negdi gori stvarala dupla duga dok smo tako lipo radili.
Palo je sunce, mi se nismo ni umorili a počela je kiša, ona prava logorska.
Savršen uvod u konačarsku vecer. Triba li reć da smo se i najeli? I to "klasičnim P" - panceta, pršut, pome, pašteta, parizer... Trenutno iman nostalgični napadaj zbog ove kiše i šume, ovog zaglušujuceg zvuka i mirisa svježine, vatre, zelenila i primjesa kapule. Sritni smo.
Update: Nismo više. Mokre su nan vriće.
Giro d'Europa
Nakon uspješnog Beča, naša mala obitelj odvažila se na još jedan đir po Europi! Mami Tinu, sarkastičnom tati Marinu, najmlađoj kćeri Palmini, emo sinu Brunu i sinu zaostanku Sergiu pridružili su se na naše veliko zadovoljstvo i šofer i mentor za zabavu Kosor, starija kći Andrea, teta iz Njemačke Vice i blistavi sin Aldo.
U ovih 6 dana zajedno smo prevalili 3504 km kroz osam država. Primarni cilj bio nam je družiti se s Lubošem i njegovim češkim skautima, a čisto usput divili smo se i sljedećim ljepotama Europe: Graz (kebab), München (večera u pivnici Hofbräuhaus), dvorac Neuschwanstein (gdje je mladi Sergio pokazao zavidne karakteristike turističkog vodiča), Orlovo gnijezdo (tu se Hitler gnizdija), čarobni Prag i Budimpešta i nezaobilazne Heroltice i Šumperk.
Ovom prilikom želim se u ime svih avanturista zahvaliti Kosoru, svim domaćinima i našim (biološkim) roditeljima - bez vas ovo lito ne bi bilo ni približno toliko posebno.
Na ovom linku možete pogledati neslužbeni video: https://www.youtube.com/watch?v=2Poo5fyhndg&feature=youtu.be
Bivak Kreševo
Logor je blizu a svi članovi nisu ispunili uvjete da bi mogli ići na logorovanje. Nisu noćili u šatoru. Zbog toga smo dugo najavljivan bivak odgodili za kraj školske godine kako bi na njega moglo ići što više Vučića.
U subotu 14.06.2014. godine na zbornom mjestu sakupilo se 20 članova željnih avanture. Brzo smo se rasporedili u 2 kombi i jedno osobno vozilo i krenuli put Kreševa. Nakon 40 minuta vožnje stigli smo na odredište. Kiša hoće/neće i šatore ne podižemo u iščekivanju boljeg vremena. Ipak program i pripreme za logor idu prema planu. Vani pljusak pa program odrađujemo u domu. Skoro će ručak – tko će ga pripremiti. Svaki šator sebi. Za ručak kobasice s jajima. Treba narezati kruh, narezati kobasice, razbiti jaja, zamješati kajganu, ispržiti kobasice i na njima ispeči jaja. Svi su radili sve a najveći problem je bio razbiti jaje. Na kraju smo pronašli zadovoljavajuću formulu kojom su skoro sva jaja završila u zdjeli s izuzetkom jednog nestašnog koje je pobjeglo na pod. Kako su naši Vučići spremili ručak. Ne brinite, ništa se nije bacilo. To govori dovoljno.